Молдавија — ВикипедијаС Википедије, слободне енциклопедије Република МолдавијаRepublica Moldova (румунски) Застава Грб Химна: Наш језик(рум. Limba noastră)Главни градКишињев47° 0′ N 28° 55′ E / 47. 000° С; 28. 917° ИКоординате: 47° 0′ N 28° 55′ E / 47. 917° ИСлужбени језикрумунски1, 2>. [1][2][3]ВладавинаОблик државеПарламентарна република — ПредседникМаја Санду — ПремијерЈон Кику — Председник СкупштинеЗинаида ГречаниИсторијаКонсолидација — Оснивање1356. — Аутономија29. април 1818. — Молдавска демократска република16.
РТС :: Молдавија између фудбалске утакмице, политике и
децембар 1917. — Молдавска ССР2. август 1940. — Независност од Совјетског Савеза27. августа 1991. ГеографијаПовршина — укупно33. 846 km2 (135) — вода (%)1, 4Становништво — 2014. [4] ³3. 557. 600 (133) — 2004. 3. 383. 332 — густина105, 11 ст. /km2 (87)ЕкономијаБДП / ПКМ≈ 2015 — укупно17, 693 милијарди долара [5] (138) — по становнику4. 973[6] (131)ИХР (2007)0, 693 (107) — средњиВалутаМолдавски леј — код валутеMDLОстале информацијеВременска зонаUTC +2, +3 (EET, EEST)Интернет домен. md ³Позивни број+3731, 2у Придњестровљу се назива молдавски; руски и украјински су такође званични у Придњестровљу, а гагаушки и руски у Гагаузији ³ Без Приднестровља. Молдавија (рум.
Званично писмо постаје ћирилично 1940. године. Независност[уреди | уреди извор] Парламент Молдавије је 27. године донео декларацију о независности која ће дати повод Придњестровљу за проглашење независности. Контроверзне речи декларације кажу да договор између Немачке и Совјетског Савеза из 23. августа 1939. године постаје неважећи као и све правне последице тог договора јер су биле донесене без претходног саветовања са становништвом покрајина којих се тај договор тицао (Бесарабија, Северна Буковина, Херта) и које су окупиране 28. јуна 1940.
Флора и фауна[уреди | уреди извор] Река Дњестар је богата рибом, као што су шаран, смуђ, сом итд. У шумама се могу наћи веверице, вукови, лисице, јелени и дивљач. Клима[уреди | уреди извор] Клима је континентална, са јаким зимама са снегом и топлим летима која су углавном кишовита. Становништво[уреди | уреди извор] Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари.
[10][11] Једна је од чланица Заједнице независних држава. Географија[уреди | уреди извор] Положај[уреди | уреди извор] Државе са којима се Молдавија граничи су Украјина и Румунија. Површина државе износи 33. 846 km². Геологија и рељеф[уреди | уреди извор] Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље.
Молдавија, Република | Министарство спољних послова
Ова област поново постаје руска после Берлинског конгреса 1878. Након руске револуције 1917. и мировног уговора закљученог у Брест-Литовску, заузима је румунска војска (почетак 1918). Ову су анексију Савезници одобрили 1920, али је СССР није признао. Совјетизација[уреди | уреди извор] Аутономна република Молдавија, коју је створио Совјетски Савез 1924. на источној обали Дњестра и прикључио Украјини, служи као основ за територијалне захтеве изложене у тајном записнику немачко-совјетског пакта. У јуну 1940, совјетска војска поново осваја Бесарабију, чији је јужни део прикључен Украјини. Остатак земље и један део аутономне републике Молдавије чине, у оквиру Совјетског Савеза, Социјалистичку Совјетску Републику Молдавију. Румунија, савезник Немачке, поново је осваја 1941. Совјетски Савез је поново заузима 1944.
Црна Гора тражи од Молдавије појашњење навода - RTCG
Moldova), или званично Република Молдавија (рум. Republica Moldova), је држава у источној Европи. [7][8] Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. [9] Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. године. Током историје власт на овој територији имали су многи народи, да би средином 14. века настала кнежевина Молдавија која је 1812. потпала под власт руског цара Александра I. Као независна држава, Република Молдавија постоји од 1991. године када се Молдавска совјетска република одвојила током распада Совјетског савеза и прогласила независност. Међутим, политички развој земље од тада до данас је увелико отежан због постојећег конфликта са самопроглашеном Придњестровском Републиком.
као и Придњестровља које је основано 12. октобра 1924. Совјетски Савез је, кршећи своја уставна права, донео закон о стварању Молдавске ССР на 2. август 1940. и закон о граници Украјинске и Молдавске ССР. Пошто су те одлуке биле донесене без законских права оне су биле поништене. Привреда[уреди | уреди извор] Молдавија нема великих природних ресурса и важних сировина и горива за индустрију, једна је од најсиромашнијих, а била је проглашена по неким изворима и за најсиромашнију земљу у Европи.
Молдавија - Википедија
Историја[уреди | уреди извор] Кнежевина Молдавија[уреди | уреди извор] Кнежевина је била у вазалном односу према Османском царству од 1514. године, а 1859. се ујединила са Кнежевином Влашком, чиме су ударени темељи данашње Румуније. Бесарабија[уреди | уреди извор] Република Молдавија састављена је највећим делом од Бесарабије. Ова област дуго је припадала Кнежевини Молдавије. Бесарабија је дуго била под турском влашћу. Како су је Руси освајали више пута током 18. века, Османлије су предали Бесарабију Русима 1812. године. Према Париском споразуму из 1856, којим се Русија кажњава за пораз у Кримском рату, она је дужна да врати Молдавији јужну Бесарабију, да би се тако избегла руска контрола над делтом Дунава, која је тада била отворена за слободну пловидбу.
Srbija i Crna Gora traže od Moldavije pojašnjenje navoda o
I pa titulluar
Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу. Административна подела[уреди | уреди извор] Административна подела Молдавије Основна админитративно територијална организација Молдавије обухвата: рејоне, градове (и општине) и села. Република Молдавија састоји се од на 32 рејона (рум. raioane), 13 општина[12] (рум. municipii) - (Кишињев, Балци, Бендер, Комрат, Тираспољ, Кахул, Единец, Хинчешти, Орхеј, Сорока, Унгени, Страшени и Чадир-Лунга) и две аутономне територијалне јединице - Гагаузија и Придњестровље (Транснистрија).
Придњестровље је фактички независна непризната држава која се отцепила од Молдавије. Молдавске власти је сматрају побуњеном покрајином у саставу Молдавије. Поред Молдавије, ниједна чланица Уједињених нација, не признаје Придњестровље као независну државу. Придњестровље једино признају Абхазија, Арцах и Јужна Осетија, које такође нису међународно признате. [13][14] Највећи градови[уреди | уреди извор] Молдавија има 66 градова, а од тога, 13 има статус општине. Највећи градови су: Кишињев, Балци, Тираспољ, Бендер, Рибница, Кахул, Унгени, Сорока, Орхеј и Комрат.
404 - Ceresit
[[Futbolli===]!] Црна Гора Молдавија drejtpërdrejt live 15/02