РТС :: Молдавија између фудбалске утакмице, политике и
Молдавија - Википедија
У јуну 1940, совјетска војска поново осваја Бесарабију, чији је јужни део прикључен Украјини. Остатак земље и један део аутономне републике Молдавије чине, у оквиру Совјетског Савеза, Социјалистичку Совјетску Републику Молдавију. Румунија, савезник Немачке, поново је осваја 1941. Совјетски Савез је поново заузима 1944. Званично писмо постаје ћирилично 1940.
Тражимо све информације како бисмо спречили да било ко из Србије учествује у оружаним и насилним акцијама било где у свету, што је строго кажњиво по нашем закону", рекао је шеф дипломатије Србије Ивица Дачић. Додатна појашњења тражи и Црна Гора. "Ако постоје неки неодговорни појединци, а вероватно постоје и код нас али заиста некако ми је то мало грубо звучало и ствара се утисак да сад држава Црна Гора учествује у проблемима који постоје у Молдавији. Имамо их својих преко главе, тако да њима желим све најбоље", каже Дритан Абазовић, председник црногорске Владе у техничком мандату. Брисање границе између спорта и политике у вези је са непризнатим границама Придњестровља - самопроглашене државе у чијем је главном граду Тираспољу клуб "Шериф". Међународно право Придњестровље сматра делом Молдавије која је самосталност стекла после распада Совјетског Савеза.
Црна Гора тражи од Молдавије појашњење навода - RTCG
Придњестровље једино признају Абхазија, Арцах и Јужна Осетија, које такође нису међународно признате. [13][14] Највећи градови[уреди | уреди извор] Молдавија има 66 градова, а од тога, 13 има статус општине. Највећи градови су: Кишињев, Балци, Тираспољ, Бендер, Рибница, Кахул, Унгени, Сорока, Орхеј и Комрат. Историја[уреди | уреди извор] Кнежевина Молдавија[уреди | уреди извор] Кнежевина је била у вазалном односу према Османском царству од 1514.
[[[Sport TV=]]===] Црна Гора Словачка drejtpërdrejt live 17
април 2017. – министар вањских послова Црне Горе проф. др Срђан Дармановић боравио је у званичној посјети Републици Молдавији. Том приликом је имао сусрете са потпредсједником Владе и министром вањских послова и европских интеграција Андрејем Галбуром и предсједником Владе Павелом Филипом. 27-28. октобар 2008. – предсједник Црне Горе Филип Вујановић боравио је у званичној посјети Републици Молдавији током које се срео са предсједником државе Владимиром Вороњиним, предсједницом Владе Зинаидом Гречеани и предсједником Парламента Марианом Лупуом. 25. јун 2008.
Административна подела[уреди | уреди извор] Административна подела Молдавије Основна админитративно територијална организација Молдавије обухвата: рејоне, градове (и општине) и села. Република Молдавија састоји се од на 32 рејона (рум. raioane), 13 општина[12] (рум. municipii) - (Кишињев, Балци, Бендер, Комрат, Тираспољ, Кахул, Единец, Хинчешти, Орхеј, Сорока, Унгени, Страшени и Чадир-Лунга) и две аутономне територијалне јединице - Гагаузија и Придњестровље (Транснистрија). Придњестровље је фактички независна непризната држава која се отцепила од Молдавије. Молдавске власти је сматрају побуњеном покрајином у саставу Молдавије. Поред Молдавије, ниједна чланица Уједињених нација, не признаје Придњестровље као независну државу.
На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице. Воде[уреди | уреди извор] Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море. Молдавија излази на Дунав дужином од само 480 m, а у насељу Ђурђулешти се налази једина лука на Дунаву. Флора и фауна[уреди | уреди извор] Река Дњестар је богата рибом, као што су шаран, смуђ, сом итд.
Crna Gora - Uživo kamere
Након руске револуције 1917. и мировног уговора закљученог у Брест-Литовску, заузима је румунска војска (почетак 1918). Ову су анексију Савезници одобрили 1920, али је СССР није признао. Совјетизација[уреди | уреди извор] Аутономна република Молдавија, коју је створио Совјетски Савез 1924. на источној обали Дњестра и прикључио Украјини, служи као основ за територијалне захтеве изложене у тајном записнику немачко-совјетског пакта.
Молдавија - Стране мисије у Црној Гори и визни режим за
Циљ је промена власти у Кишињеву. Документи добијени од наших украјинских партнера показују добро познавање локација и логистику за организовање субверзивних активности. План предвиђа и коришћење лица из иностранства - Руске Федерације, Белорусије, Србије и Црне Горе", каже Маја Санду. Србија негира умешаност грађана у могуће насилне догађаје у Молдавији - то је у телефонском разговору молдавском колеги пренео министар спољних послова Ивица Дачић. "Србија и Молдавија су пријатељске земље које су увек једна другу подржавале по питању територијалног интегритета, те зато тражимо од молдавских државних органа да сваку информацију о наведеним претпоставкама доставе нашим безбедносним службама.
(TV DREJTPËRDREJT-) Mali i Zi U21 Shqipëria U21 2022 20
године, а 1859. се ујединила са Кнежевином Влашком, чиме су ударени темељи данашње Румуније. Бесарабија[уреди | уреди извор] Република Молдавија састављена је највећим делом од Бесарабије. Ова област дуго је припадала Кнежевини Молдавије. Бесарабија је дуго била под турском влашћу. Како су је Руси освајали више пута током 18. века, Османлије су предали Бесарабију Русима 1812. године. Према Париском споразуму из 1856, којим се Русија кажњава за пораз у Кримском рату, она је дужна да врати Молдавији јужну Бесарабију, да би се тако избегла руска контрола над делтом Дунава, која је тада била отворена за слободну пловидбу. Ова област поново постаје руска после Берлинског конгреса 1878.
I pa titulluar
Молдавија је признала независност Црне Горе, а дипломатски односи успостављени су 12. марта 2007. Изванредни и опуномоћени амбасадор Црне Горе у Републици Молдавији, на нерезидентној основи у Букурешту је Горан Полексић (ступио на дужност у јуну 2019. ). Конзулат Црне Горе у Кишињеву, на челу са почасним конзулом Андрејем Стратан почео је са радом 26. октобра 2016. Званичне посјете4.
Молдавија — ВикипедијаС Википедије, слободне енциклопедије Република МолдавијаRepublica Moldova (румунски) Застава Грб Химна: Наш језик(рум. Limba noastră)Главни градКишињев47° 0′ N 28° 55′ E / 47. 000° С; 28. 917° ИКоординате: 47° 0′ N 28° 55′ E / 47. 917° ИСлужбени језикрумунски1, 2>. [1][2][3]ВладавинаОблик државеПарламентарна република — ПредседникМаја Санду — ПремијерЈон Кику — Председник СкупштинеЗинаида ГречаниИсторијаКонсолидација — Оснивање1356. — Аутономија29. април 1818.
Независност је прогласила 27. године. Током историје власт на овој територији имали су многи народи, да би средином 14. века настала кнежевина Молдавија која је 1812. потпала под власт руског цара Александра I. Као независна држава, Република Молдавија постоји од 1991. године када се Молдавска совјетска република одвојила током распада Совјетског савеза и прогласила независност. Међутим, политички развој земље од тада до данас је увелико отежан због постојећег конфликта са самопроглашеном Придњестровском Републиком. [10][11] Једна је од чланица Заједнице независних држава. Географија[уреди | уреди извор] Положај[уреди | уреди извор] Државе са којима се Молдавија граничи су Украјина и Румунија. Површина државе износи 33. 846 km².
md ³Позивни број+3731, 2у Придњестровљу се назива молдавски; руски и украјински су такође званични у Придњестровљу, а гагаушки и руски у Гагаузији ³ Без Приднестровља. Молдавија (рум. Moldova), или званично Република Молдавија (рум. Republica Moldova), је држава у источној Европи. [7][8] Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. [9] Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза.
[TRANSMETIM TELEVIZIV-] Црна Гора Молдавија shiko live